Enciklopedija divljači
Tragovi zeca
Oprezan i često nepomičan, evropski zec (Lepus europaeus) retko se viđa, ali ostavlja znake: otiske, trag, brabonjke, ležaj i odsečene grančice. Ko ume da ih pročita, zna da li je zec tu.
Ovaj članak govori o znacima prisustva evropskog zeca. Za vrstu pogledajte Evropski zec; za njegovo mladunče pogledajte Zečić; za kunića pogledajte Divlji kunić.
Čitanje terena
Kod mnogih oprezno skrivenih životinja, a posebno kod onih koje su aktivne noću, prisustvo se manje utvrđuje neposrednim posmatranjem nego po znacima: otiscima, izmetu, ostacima obroka, skloništima.[4] Zec je jedna od njih. Njegova biologija i ponašanje opisani su u članku Evropski zec; ovde nas zanima ono što ostavlja za sobom. Lovački jezik pritom razlikuje reči: na nemačkom se pojedinačni otisak zove Tritt, a niz otisaka Spur; reč Fährte rezervisana je za tragove jelena, jelena lopatara, srne i divlje svinje.[1] Zec, dakle, ostavlja „Spur”, kao veverica ili lisica.[2] Otisci se najbolje čitaju u snegu i na vlažnom tlu.[1] Pojedinačni znak ostaje nepouzdan: tek podudaranje otisaka, brabonjaka, ležaja i tragova brsta omogućava zaključak.
Otisak šape
Prednja noga evropskog zeca ima pet prstiju, ali je unutrašnji prst, ekvivalent palca, kratak, i njegov otisak se pojavljuje samo veoma retko. Zadnja noga ima samo četiri prsta; duža je i uža od prednje.[3] Terenski priručnici daju referentne mere uzete na prosečnim odraslim mužjacima: ženke i mladi ostavljaju nešto manje otiske.[1] Divlji kunić ima otiske istog oblika, ali manje,[3] pa je veličina prvi kriterijum za razlikovanje dve vrste (vidi niže).
Trag: zečji skok
Zečji trag prepoznaje se više po rasporedu nego po samim otiscima. U skoku zec spušta svoje duge zadnje noge, u paru, ispred kraćih prednjih nogu: to je „zečji skok” (Hasensprung).[2] Dve prednje noge nisu jedna pored druge, već jedna dolazi malo ispred druge; što životinja brže ide, to se razmak između dve grupe otisaka više produžava.[1] Zec poznaje samo dva hoda, koji su uz to veoma slični: kreće se malim skokovima ili beži.[2] Svaka grupa od četiri otiska tako ocrtava ponovljeni obrazac, sasvim različit od traga lisice u kasu: ona spušta noge gotovo jednu iza druge, pa njen trag liči na niz bisera.[2] Da biste odredili smer kretanja, dovoljno je setiti se da su dva velika otiska zadnjih nogu na prednjem delu svake grupe.
Brabonjci
Zečji brabonjci liče na kuglice prečnika 15 do 20 mm; brabonjci divljeg kunića izgledaju isto, ali su manji, oko 10 mm.[3] Nalaze se ponekad pojedinačno, često po dva, tri ili četiri; veličine su malog klikera, ovalnog ili okruglog, blago spljoštenog oblika, i u njima se vide ostaci trave, kao mrvice sena.[4] Ne ostavljaju se nasumično. U dolini Atez, u Navari, istraživači su pobili drvene kolce u zone koje zečevi posećuju: na parcelama obeleženim kolcem bilo je značajno više brabonjaka nego na susednim parcelama bez kolca, što autori povezuju sa društvenim ponašanjem obeležavanja teritorije. Tokom godine brojnost brabonjaka znatno se menjala, sa maksimumom leti.[9] Posebno varenje zeca, koji ponovo pojede deo svog izmeta, opisano je u članku Evropski zec.
15 do 20 mm
Prečnik zečjih brabonjaka, prema oko 10 mm kod kunića.[3]
U podnožju kolca
Više brabonjaka pored običnog drvenog kolca, u Navari.[9]
Terensko predanje
Ovalni brabonjci za zečicu, okrugli za mužjaka; okrugao ležaj za nju, veoma izdužen za njega: to navodi jedan prirodnjak iz LPO-a.[4] Koliko nam je poznato, nijedna objavljena studija to ne potvrđuje.
Ležaj ili ležište
Evropski zec ne kopa jazbinu. Skriva se u ležaju, koji Britanci zovu form: u običnoj plitkoj udubini u tlu ili u travi.[6] Na francuskom je „gîte” (ležaj) uostalom reč od četiri slova koja se očekuje u ukrštenim rečima uz definiciju „zečje sklonište”. Na često postavljeno pitanje da li zec kopa jazbine odgovor je, dakle, ne; kunić je taj koji živi u grupisanim jazbinama, u kunićnjaku.[3] Izbor skloništa u zavisnosti od godišnjeg doba obrađen je u odeljku „Stanište” članka Evropski zec, a ležaj u kojem se rađaju mladi u članku Zečić.
Bez jazbine
Obična udubina u tlu ili u travi.[6]
Zečje sklonište
Na francuskom, u četiri slova: gîte.
Staze, grančice i kora
Tragove ishrane često je lakše naći nego otiske. Zec i kunić seku stabljike koje brste čistim i kosim rezom, dok jeleni, srne ili ovce ostavljaju iskidan kraj; odsečeni izdanak često ostaje na tlu umesto da bude pojeden.[5] Visina brsta pomaže da se razlikuju dve vrste: do oko 70 cm kod zeca, oko 50 cm kod kunića. Na kori su tragovi sekutića široki 3 do 4 mm, idu u parovima i najčešće se pružaju koso preko stabljike.[5] Naročito zimi zečevi i kunići odsecaju grančice mladog drveća da bi ih pojeli, i glođu koru drveća i tankih grana četinara.[3] Najzad, zec unutar svog areala koristi stalne staze, prolaze kojima uvek ide na istim mestima (vidi odeljak „Ponašanje” članka Evropski zec).
Zec ili kunić: razlikovanje znakova
Zec i divlji kunić ostavljaju znake iste vrste, a upravo njihovo mešanje izaziva najviše pitanja. Trag kunića razlikuje se od zečjeg samo po veličini: kunić je težak oko 2 kg, otprilike upola manje od zeca, i njegovi otisci su znatno manji; samo mladi zec može ostaviti uporediv trag.[1] Brabonjci kunića su manji, oko 10 mm prema 15 do 20 mm.[3] Brst kunića prestaje niže, na oko 50 cm prema oko 70 cm.[5] Najsigurniji znak ostaje jazbina: više bliskih ulaza ukazuje na kunićnjak, dakle na kuniće, dok zec ima samo ležaj pod vedrim nebom.[3][6] Razlike između samih vrsta detaljno su opisane u odeljku „Zec ili kunić” članka Evropski zec.
Od znakova do praćenja populacija
Tragovi ne služe samo šetaču: na njima počiva nekoliko metoda praćenja populacija. Pregled tehnika procene brojnosti zeca zaključuje da brojanje brabonjaka može biti korisno lokalno, ali ga je teško primeniti od jednog staništa do drugog; brojanje reflektorom na kružnim plohama tu se ocenjuje kao najpreciznije, ali teško primenljivo u širim razmerama.[7] Na Novom Zelandu, na šest lokaliteta, obično brojanje brabonjaka prisutnih na malim plohama pokazalo se usko povezanim (r = 0,987) sa brzinom nakupljanja izmerenom na očišćenim plohama, što ga čini dovoljnim pokazateljem gustine zečeva.[8] U Finskoj se sveži tragovi u snegu beleže svake zime od 1989. na u proseku 721 trouglastoj ruti, a indeks se izražava u tragovima na 10 km dnevno: u periodu 1989–2024. populacija evropskog zeca povećala se više od deset puta.[10] U otvorenim poljoprivrednim ravnicama referentna metoda je noćno brojanje reflektorom. U Nemačkoj se Scheinwerfertaxation, predstavljena kao najpouzdanija metoda u ravnim i slabo pokrivenim poljoprivrednim predelima, zečevi broje do 150 m od vozila, u proleće i u jesen, a rezultat se izražava u zečevima na 100 ha.[13] U Valoniji se brojanje vrši po deonicama od 1 km, pri čemu se zečevi uočavaju do oko 250 m, i mora se ponavljati najmanje tri uzastopne godine: ono pokazuje trend, a ne omogućava poređenje dva lovišta.[11] U departmanu Gers kilometarski indeks zabeležen leti, posle reprodukcije, iznosio je 2024. godine 1,17 zeca po kilometru, za sve zone zajedno.[12] Ova brojanja organizuju se sa departmanskim lovačkim savezom: pogledajte naš vodič za puštanje zečeva u prirodu.
U GIBIS-u
Pre puštanja u prirodu, traženje znakova zeca pomaže da se upozna lovište; posle toga, isti znaci pomažu da se vidi da li se životinje tu nastanjuju. Naši zečići uzgojeni u Chatte i naši zečevi iz izlova predstavljeni su na stranici naši zečevi, a postupak u našem vodiču za puštanje zečeva u prirodu. Fotografije u ovom članku prikazuju divlje zečeve, a ne naše životinje. Ovaj članak ostaje nezavisan od ponude.
Reference
- ↑Deutsche Wildtier Stiftung, *Ratgeber Fährten und Spuren*, Hamburg, b. d., deutschewildtierstiftung.de, pristupljeno 2026. — Tritt, Spur i Fährte; listovi „Feldhase” i „Kaninchen”; mere uzete na prosečnim mužjacima.
- ↑Hofmann H., « Spuren im Schnee – aber von wem? », *Natürlich*, br. 1/2007, str. 20-23, preuzeto na waldwissen.net (WSL), 16. novembar 2007. — Spur i Fährte, hodovi i „Hasensprung” zeca, trag lisice kao niz bisera.
- ↑Macagno G., « Traces et indices », *Bourgogne-Nature Junior*, br. 3, 2011-2012, Bourgogne-Nature, bfcnature.fr — noge evropskog zeca, brabonjci zeca i kunića, grančice i kora, kunićnjak.
- ↑Boisguérin J.-C. (LPO Lot), « Fientes, crottes, laissées, miroirs, moquettes, fumées et autres épreintes », Faune France, faune-france.org, pristupljeno 2026. — znaci prisustva, zečji brabonjci, predanje o zečici i mužjaku.
- ↑Forestry Commission, *Small mammals, beavers and domestic grazing species damage to trees: a visual guide*, GOV.UK, objavljeno 4. septembra 2026, gov.uk — kos rez, visina brsta, tragovi sekutića.
- ↑Kent Wildlife Trust, « Brown hare », *Wildlife explorer*, kentwildlifetrust.org.uk, pristupljeno 2026. — ležaji (forms), odsustvo jazbine.
- ↑Langbein J., Hutchings M. R., Harris S., Stoate C., Tapper S. C. & Wray S., « Techniques for assessing the abundance of Brown Hares *Lepus europaeus* », *Mammal Review*, tom 29, 1999, str. 93-116 — sažetak pregledan na gwct.org.uk.
- ↑Perry M. E. & Robertson A. W., « Cleared and uncleared pellet plots as indices of brown hare density », *New Zealand Journal of Ecology*, tom 36, br. 2, 2012, str. 157-163.
- ↑Fernández A. & Soriguer R. C., « Evaluación del empleo de estacas de madera como puntos de atracción para la liebre europea *Lepus europaeus* Pallas, 1778 en Navarra », *Galemys*, tom 19, br. 1, 2007, str. 23-34.
- ↑Lindén A. & Piha M., *Pienten ja keskikokoisten riistanisäkkäiden kannanmuutokset 1989–2024. Lumijälkilaskentojen tulosraportti*, Luonnonvara- ja biotalouden tutkimus 40/2024, Luonnonvarakeskus (Luke), Helsinki, 2024 — sažetak na engleskom: trouglovi za brojanje, indeks tragova, evropski zec.
- ↑Service public de Wallonie, *Comptage nocturne de lièvres : indice kilométrique par tronçons de 1 km (IK)*, verzija od 4. januara 2018, biodiversite.wallonie.be — metoda i obrazac.
- ↑Fédération départementale des chasseurs du Gers, *Infos Lièvre*, mart 2025, chasse-nature-occitanie.fr — rezultati brojanja IK 2024, ICA i EPP.
- ↑Greiser G. & Martin I. (Thünen-Institut), *Kurzanleitung für die Scheinwerfertaxation ST Ost*, 2. verzija, avgust 2020, za Deutscher Jagdverband, jagdverband.de.
Pogledajte i
Galerija
- Divlji evropski zec, ilustrativna fotografija (nije životinja iz uzgoja GIBIS): Hyppolyte de Saint-Rambert, CC BY 4.0, Wikimedia Commons
- Divlji evropski zec, ilustrativna fotografija (nije životinja iz uzgoja GIBIS): Stephan Sprinz, CC BY 4.0, Wikimedia Commons
Pogledajte i
Pitanje o zecu?
Ovaj članak deo je enciklopedije divljači GIBIS-a, uzgajivača u Chatte (Isère) od 1951. Za pitanje o vrsti ili o projektu puštanja u prirodu, ekipa odgovara telefonom ili e-mailom.