Enciklopedija divljači
Zečić
Mladunče evropskog zeca (Lepus europaeus): rođeno na samom tlu, dlakavo i otvorenih očiju, preko dana ostavljeno samo i dojeno jednom dnevno, u sumrak.
Ovaj članak govori o mladunčetu evropskog zeca. Za vrstu pogledajte Evropski zec; za mladunče kunića pogledajte Divlji kunić.
Definicija i nazivi
Zečić je mladunče zeca; na francuskom se zove „levraut”, a piše se i „levreau”.[1] Majka se na francuskom zove „hase”, reč pozajmljena iz nemačkog Hase, što jednostavno znači „zec”, a mužjak se u lovačkom jeziku zove „bouquin”, izvedeno od „bouc” (jarac).[1] Zečić nije „mladi kunić”: zec i divlji kunić pripadaju dvama različitim rodovima, a njihovi mladi dolaze na svet na dva suprotna načina. Zečić se rađa razvijen, pokriven dlakom i otvorenih očiju, u običnoj udubini na tlu, i može da se kreće ubrzo posle rođenja;[2][3] mladi kunić se, naprotiv, rađa go i slep na dnu jazbine (vidi divlji kunić). To rođenje „potpuno odevenog” mladunčeta određuje čitav život zečića tokom prvih nedelja: nepokretnost, raspršenost i samo jedna majčina poseta dnevno.
Rođenje
Posle bremenitosti od oko šest nedelja, četrdesetak dana prema izvorima, zečica koti dva do tri zečića, dva do četiri prema drugim izvorima; može imati do tri legla godišnje.[4][2] Rađanja nisu ograničena na proleće: u uzgojnoj koloniji praćenoj šesnaest godina u Beču legla su se rađala u svim godišnjim dobima, u proseku nešto manje od dva mladunčeta zimi i nešto više od dva leti.[3] Zec ne kopa jazbinu: zečići se rađaju u ležaju, na otvorenom u travi ili usevu, a zatim ih zečica raspoređuje u odvojene ležaje koje je izgrebala u tlu.[2] Njihova težina pri rođenju opada kada je leglo brojnije, a zečići zečice koja se koti prvi put lakši su od mladunčadi ženke koja je već kotila.[3] Zečica uz to može začeti sledeće leglo pre nego što okoti prethodno (superfetacija), što broj mladunčadi proizvedene u jednoj sezoni povećava do 35 %.[5]
Jedan podoj dnevno
Zečica ne ostaje sa mladuncima. Dolazi do njih samo jednom u dvadeset četiri sata, obično oko sat vremena posle zalaska sunca, i ostaje s njima samo oko pet minuta, koliko traje podoj.[2] Istraživači koji uzgajaju zečeve ponavljaju taj ritam: pošto se zečići u prirodi doje samo jednom dnevno, sa majkom ih spajaju samo jedan sat dnevno.[3] Ostatak vremena svaki zečić ostaje sam i skriven; tako je sve do odbijanja, tokom prvog meseca života.[2] Jedna veterinarska klinika za divlje životinje opisuje, sa svoje strane, jednu do dve posete dnevno, u rano jutro i kasno uveče.[4] Izvori se slažu u suštini: majka je odsutna gotovo ceo dan, a zečić koji je sam nije napušten zečić.
Rast i odbijanje
Rast zečića je spektakularan. U studiji sprovedenoj na zečevima iz uzgoja zečići su u proseku povećali težinu 8,5 puta za 35 dana, sa vrhuncem relativnog rasta oko osmog dana.[6] Biljke počinju da grickaju već od druge nedelje, ali mleko ostaje njihov glavni izvor energije tokom cele laktacije; zečići rođeni u leglu od dva ili tri dobijaju manje mleka od mladunčadi rođene pojedinačno i jedu više biljaka.[6] Od prvog dana održavaju normalnu telesnu temperaturu do −8 °C: ta toplotna samostalnost ima visoku energetsku cenu, koju autori povezuju sa opadanjem brojnosti zeca kada nedostaje hrane i kada hladnoća potraje.[6] Odbijanje nastupa oko četvrte do pete nedelje, što je trajanje zabeleženo u uzgoju i uporedivo sa onim u prirodi; veterinarska klinika u Tuluzu navodi pet do osam nedelja.[3][4] Hrskavica rasta na zglobu prednje noge zatim postepeno nestaje: okoštavanje je već potpuno kod 15 % zečeva starih pet i po meseci i kod gotovo svih starijih od deset i po meseci.[7]
Preživljavanje i uzroci smrtnosti
Većina zečića ne preživi prvi mesec. U Švajcarskoj su 63 divlja zečića opremljena odašiljačima praćena svakodnevno: verovatnoća da prežive prvi mesec iznosila je samo 18 %. Lisice, kune i srodni mustelidi, ptice grabljivice, mačke i psi bili su među utvrđenim predatorima, poljoprivredne mašine bile su druga opasnost, kiša je smanjivala preživljavanje, a rubna staništa su ga poboljšavala.[8] Drugi eksperiment, sproveden na velikim oranicama sa lažnim zečićima, dao je preživljavanje od 22 % posle četrnaest dana; predaciju su uglavnom vršili sisari (53 %, na čelu sa lisicom) i ptice (41 %), dok su poljoprivredni radovi činili 6 % gubitaka.[9] U uzgoju, zaštićeni od predatora, zečići tokom laktacije i dalje uginjavaju u proseku u 34 % slučajeva.[3] Bolesti takođe imaju ulogu: na severu Nemačke mladih je bilo više nego odraslih među zečevima pronađenim mrtvim, a gotovo sve pregledane životinje nosile su kokcidije (Eimeria).[10]
Mlad ili odrastao: Strohova kvrga
Da bi saznali da li je ovogodišnja reprodukcija uspela, lovci procenjuju udeo mladih među odstreljenim zečevima.[7] Najrasprostranjenija metoda zasniva se na zadebljanju lakatne kosti (ulna) tik iznad zgloba: kod mlade jedinke hrskavica rasta još nije okoštala i čini kvrgu koja se traži palcem. Ovaj kriterijum poznat je kao „Strohov znak” ili „Strohova metoda”, prema publikaciji iz 1931.[11] Referentna metoda ostaje merenje mase očnog sočiva, ali ona zahteva nekoliko nedelja.[7] Studija ONCFS-a (danas OFB) sprovedena sa šest departmanskih lovačkih saveza na blizu 700 zečeva pokazala je granice pipanja: greške se mnogo razlikuju od jednog izvođača do drugog, a greška u procentu mladih premašila je 10 % kod trećine testiranih izvođača. Rendgenski snimak zgloba znatno je pouzdaniji.[7] Pošto hrskavica nestaje između pet i po i deset i po meseci, deo mladih rođenih rano u sezoni više se ne može prepoznati na jesen: nešto više od 5 % mladih 1. oktobra i oko 15 % 1. novembra, u proseku.[7]
Zečić koji je sam nije napušten
Pronaći zečića samog u travi, bašti ili polju sasvim je normalno: majka mu dolazi samo u vreme podoja.[2][4] Bolje je situaciju posmatrati izdaleka pre nego što bilo šta dodirnete: zečić koji izgleda zdravo verovatno ima majku u blizini i ne treba ga dirati.[4] Ako izgleda povređeno, iscrpljeno ili izgladnelo, treba pozvati najbliži centar za zbrinjavanje divljih životinja, koji će reći šta da se radi.[4] Uzeti ga i odgajati kod kuće nije rešenje: divlja životinja nije kućni ljubimac, a držanje nedomaće vrste uređeno je propisima.[4] Ako ga morate dodirivati, po savetu centra za zbrinjavanje, nosite rukavice i svedite kontakt na najmanju moguću meru.[4]
Zečići i poljoprivredni radovi
Suočen sa opasnošću, zečić se umiri umesto da beži: to je njegova odbrana od predatora, ali ga ne štiti od kosačice.[12] U studiji mreže Agrifaune u departmanu Ille-et-Vilaine, na 369 hektara lucerke košene brzinom od 20 km/h, pri svakom otkosu stradalo je u proseku 16 % prisutnih zečeva, odnosno oko 7 zečeva na 100 hektara, a lucerka se kosi tri do četiri puta godišnje.[12] Nekoliko postupaka smanjuje te gubitke: kositi parcelu od sredine ka spoljašnjosti (centrifugalno košenje) ili u trakama, kako životinje ne bi ostale zarobljene u sredini; voziti sporije od 10 km/h, naročito blizu rubova; podići visinu košenja; izbegavati rad noću; opremiti mašinu šipkom za plašenje koja tera životinje u bekstvo.[12] Agrifaune, program pokrenut 2006, okuplja OFB, Chambres d'agriculture France, FNSEA i Nacionalni savez lovaca radi razvoja ovih postupaka povoljnih za divlje životinje.[13]
U GIBIS-u
GIBIS uzgaja evropske zečeve u zatravljenim oborima u mestu Chatte, u departmanu Isère, za naseljavanje lovišta; predstavljeni su na stranici naši zečevi. Fotografije u ovom članku prikazuju divlje zečiće, a ne naše životinje. Ovaj članak ostaje nezavisan od ponude: on dokumentuje mladunče divljeg zeca, njegovu biologiju i preživljavanje, bez komercijalne namere.
Reference
- ↑Wiktionnaire, odrednice « levraut », « hase » i « bouquin », fr.wiktionary.org, i Larousse, *Dictionnaire de français*, odrednica « levraut » (« jeune lièvre », mladi zec), larousse.fr, pristupljeno 2026..
- ↑Thompson P., « Species of the month: March — Brown hare », Game & Wildlife Conservation Trust (GWCT), 2009, gwct.org.uk, pristupljeno 2026. — legla, zečići koji se rađaju sa dlakom i otvorenih očiju, odvojena ležišta, jedno sisanje na 24 sata u trajanju od oko pet minuta, otprilike sat vremena posle zalaska sunca.
- ↑Schai-Braun S. C., Steiger P., Ruf T., Arnold W. & Hackländer K., « Maternal effects on reproduction in the precocial European hare (*Lepus europaeus*) », *PLOS ONE*, tom 16, e0247174, 2021 — uzgojna kolonija u Beču (1989-2004): veličina legla po sezoni, težina na rođenju, sisanje jednom dnevno, odbijanje u četiri-pet nedelja, smrtnost tokom laktacije.
- ↑École nationale vétérinaire de Toulouse, Clinique faune sauvage, list vrste « Le lièvre d’Europe », 2023, envt.fr, pristupljeno 2026. — graviditet, legla, odbijanje, šta učiniti sa zečićem pronađenim samim.
- ↑Roellig K., Goeritz F., Fickel J., Hermes R., Hofer H. & Hildebrandt T. B., « Superconception in mammalian pregnancy can be detected and increases reproductive output per breeding season », *Nature Communications*, tom 1, članak 78, 2010 — superfetacija kod *Lepus europaeus*, do 35,4 % više mladunaca po sezoni.
- ↑Hackländer K., Arnold W. & Ruf T., « Postnatal development and thermoregulation in the precocial European hare (*Lepus europaeus*) », *Journal of Comparative Physiology B*, tom 172, 2002, str. 183-190 — rast, čvrsta hrana, termoregulacija zečića.
- ↑Grandière D., Guitton J.-S., Fuselier M., Mauvy B. & Péroux R., « La radiographie : plus fiable que la palpation pour déterminer l’âge des lièvres », *Faune Sauvage* (ONCFS), br. 286, novembar 2009, ofb.gouv.fr — studija sprovedena sa FDC 03, 42, 43, 49, 63 i 69.
- ↑Karp D. & Gehr B., « Bad hare day: very low survival rate in brown hare leverets », *Wildlife Biology*, 2020 (2), wlb.00645 — 63 zečića praćena radiotelemetrijom u Švajcarskoj.
- ↑Cukor J., Riegert J., Krivopalova A., Vacek Z. & Šálek M., « The low survival rate of European hare leverets in arable farmland: evidence from the predation experiment », *PeerJ*, tom 12, e17235, 2024 — eksperiment predatorstva sa mamcima u Češkoj.
- ↑Faehndrich M. et al., « Status of infectious diseases in free-ranging European brown hares (*Lepus europaeus*) found dead between 2017 and 2020 in Schleswig-Holstein, Germany », *Pathogens*, tom 12, br. 2, članak 239, 2023.
- ↑Stankevičiūtė J., Pėtelis K., Baranauskaitė J. & Narauskaitė G., « Comparison of two age determination methods of the European hares (*Lepus europaeus* Pallas, 1778) in Southwest Lithuania », *Acta Biologica Universitatis Daugavpiliensis*, tom 11, br. 1, 2011, str. 22-28 — Strohova metoda (okoštavanje lakatne kosti, Stroh 1931).
- ↑Agrobio 35, list o biodiverzitetu br. 3 « Fauche sympa : épargner la faune lors des travaux de récolte », 2023, agrobio-bretagne.org — studija Agrifaune 35 iz 2010. o košenju lucerke, preporučene prakse košenja.
- ↑Office français de la biodiversité, stranica « Agrifaune », ofb.gouv.fr, pristupljeno 2026. — program koji su 2006. pokrenuli OFB, Chambres d’agriculture France, FNSEA i FNC.
Pogledajte i
Galerija
- Divlji evropski zec, ilustrativna fotografija (nije životinja iz uzgoja GIBIS): Iwona Kałuzińska, CC BY-SA 4.0, Wikimedia Commons
- Divlji evropski zec, ilustrativna fotografija (nije životinja iz uzgoja GIBIS): Cindy kuiphuis, CC BY-SA 4.0, Wikimedia Commons
Pogledajte i
Pitanje o zečiću?
Ovaj članak deo je enciklopedije divljači GIBIS-a, uzgajivača u Chatte (Isère) od 1951. Za pitanje o vrsti, ekipa odgovara telefonom ili e-mailom. Za povređenog divljeg zečića najpre pozovite centar za zbrinjavanje divljih životinja.