Sitna divljač Laussonne, teren eksperimenata

Otvaranje lovne sezone, koje je upravo održano u nedelju u departmanu Haute-Loire, prilika je da se istakne jedna uzorna akcija: unošenje fazana, soja „divljeg tipa“, ipak iz uzgoja, koji je pažljivo selektovalo preduzeće Gibis iz departmana Isère (établissements Guilloud). Ptice koje nemaju nikakve veze sa „kokama“, kako ih nazivaju lovci, onim pticama koje se puštaju u prirodu nekoliko dana pre otvaranja sezone i koje dozvoljavaju da im se priđe na samo nekoliko metara, toliko su snažno vezane za čoveka. Čuju se glasovi koji žale zbog te stare prakse, sporne sa etičkog stanovišta, ali i s obzirom na rad pasa ptičara. Ipak, i ove sezone su zaista obavljena puštanja fazana za odstrel. Ali neki razmišljaju o budućnosti lova i divljači.

Ovo unošenje, obavljeno sredinom avgusta na celoj teritoriji departmana Haute-Loire, prvo je u departmanu, bar u ovim razmerama. 25 lovišta ili Acca naručilo je ptice. To dovoljno govori o entuzijazmu koji je inicijativa izazvala. Ukupno je tako uneto oko 900 fazana. Ova akcija je plod saradnje departmanske federacije lovaca departmana Haute-Loire i udruženja Petit gibier 43. Pre nekoliko godina pisali smo o takvoj inicijativi u području Bains, Séneujols, ali ona je bila ograničenija. Često je isticana teškoća da se fazan uopšte održi u divljem stanju. Poslednjih godina, jedan od prioriteta federacije bio je pre svega ulaganje u sivu jarebicu, prisutnu, između ostalog, na visoravnima Devès, autohtonu divlju vrstu koju lovci veoma cene. Da biste se u to uverili, dovoljno je podsetiti na uspeh koji je imao field trial u mestu Sanssac-l'Église. Takmičari su dolazili iz cele Francuske. Međutim, siva jarebica se danas ređe viđa. Treba li u tome videti posledice klimatskih promena?

Udruženje Petit gibier 43 osnovano je pre tri i po godine na osnovu trostrukog zaključka: opadanje autohtonih populacija sitne divljači, često nedostatak dijaloga između lovaca i poljoprivrednika, koji udruženje želi da neguje, i osećaj lovaca na sitne dlakave ili pernate životinje da su pomalo zapostavljeni u odnosu na krupnu divljač, koja privlači svu pažnju i sredstva, zajedno sa naknadama za štetu. Takvo udruženje ljubitelja sitne divljači sada postoji u tridesetak departmana u Francuskoj.

Mlado udruženje iz departmana Haute-Loire uspelo je da za kratko vreme okupi znatan broj članova (ima ih 230). „Tu smo da podstaknemo promene, da pokrećemo testove i ideje. Tako je bilo sa akcijom fazana ili sa postavljanjem gnezdarica za patke pre dve godine, u vlažnom području Vernassal i Bas-en-Basset“, objašnjava Georges Hallary, predsednik.

Da bi se povećale šanse za uspeh unošenja fazana, trebalo je osloniti se na „čist soj“, uzgajan na tradicionalan način. Ove ptice se od prvih dana hrane živim insektima, pri prirodnoj svetlosti kako bi se poštovao njihov biološki ritam, u velikoj voljeri od više od 10.000 m², opremljenoj sedalima. Hranilice sa zrnevljem su zabranjene. Ptice nalaze hranu direktno na tlu, razvijaju divlji instinkt. Kada padne noć, penju se na sedala da bi izbegle predatore. Louis Garnier, predsednik federacije, i predstavnici federacije, ali i članovi udruženja Petit gibier 43, bili su oduševljeni posetom objektima u departmanu Isère.

Udruženje je potpisalo sporazum sa federacijom lovaca, koja je preuzela troškove prstenova. Prstenovanje omogućava sledljivost ptica. „Nadamo se da ćemo fazane ponovo naći za godinu ili dve. I naravno, da će se razmnožavati“, prenosi Gorges Hallary. Lovci na sitnu divljač imaju dobre nade, jer primećuju prisustvo jedinki koje su se trajno nastanile i koje se razmnožavaju, u mestima Séneujols, Bains, Saint-Christophe-sur-Dolaizon, a uopšteno na vulkanskoj visoravni. Troškove kupovine fazana od 12 do 14 nedelja (10 evra po komadu) snosila su Acca koja su se dobrovoljno prijavila.

Među njima je zanimljiv primer mesta Laussonne: lovačko društvo je unelo 60 mladih fazana tokom druge nedelje avgusta. Puštanja, u zavisnosti od područja, kreću se od 5 do 90 ptica. „Nismo očekivali ovakav uspeh. Shvatamo da lovci žele da pomognu prirodi“, raduje se Georges Hallary. Laussonne sprovodi nekoliko protokola: masovno puštanje o kome je ovde reč, ali i kupovinu jednodnevnih pilića koje odgajaju patuljaste kokoške. „Zadržavamo svoje priplodne ptice i izvodimo sopstvene fazane“, dodaje Thomas, aktivni član Acca. Éric Raffier i Pierre Bonnaud u području Bains godinama primenjuju isti pristup.

Od sada praćenje i prebrojavanja

Puštene ptice biće predmet praćenja i prebrojavanja. Fazan može da se udalji 20 ili 30 kilometara. Određeni broj jedinki već se može odstreliti. Georges Hallary obrazlaže ovaj izbor: „Ne možemo gomilati ograničenja lovcu na sitnu divljač, koji bi samo upravljao nestašicom. Previše ograničenja je neproduktivno. Svako Acca treba da donese svoje odluke, kao na primer da se odstreljuju samo mužjaci“. U mestu Laussonne odlučeno je da se dozvoli odstrel pet petlova godišnje.

Acca je ove sezone zabeležilo „odličnu reprodukciju“ kod svih vrsta, „sjajna legla fazana i zečeva“. I to, uprkos svim očekivanjima, s obzirom na probleme sa sušom. Prisustvo skakavaca može biti jedno objašnjenje. „Opština kao što je Laussonne, u kojoj nema intenzivne poljoprivrede, može samo da pogoduje prisustvu insekata“, konstatuje predstavnik Acca, koji stoga govori o „dobroj godini“, osim za sivu jarebicu. Thomas dodaje: „Mi smo jedno od retkih područja gde ih ima u divljem stanju“.

Siva jarebica nije lovljena tri godine, pre nego što su Acca ponovo stekla određenu samostalnost, sa dozvolama za lov ovde tokom jednog dana, drugde tokom nekoliko poludnevnih lovova. „Ove godine neće biti odstrela sivih jarebica na vulkanskoj visoravni“, najavljuje Thomas. Prošle godine je on od jednog para u voljeri dobio petnaestak pilića, koji su pušteni posle nekoliko nedelja. Ptice nisu napustile područje, sparile su se i nastanile. Thomas, čovek prirode, iz dana u dan brine o pticama i njihovoj dobrobiti.

Potpis ispod fotografije (str. 6): Georges Hallary, predsednik mladog udruženja Petit gibier 43, veoma pomno prati eksperiment.

Izdvojeni citat (str. 6): Uprkos suši, dobra godina za sitnu divljač, osim za sivu jarebicu.

Vrsta Ka povratku crvene jarebice?

Poslednjih godina siva jarebica je u departmanu Haute-Loire bila u središtu pažnje. Ipak, ona se ređe viđa. Pokrenut je eksperiment sa njenom sestrom, crvenom.

PHILIPPE SUC

Još jedna divljač koja uživa naklonost lovaca iz mesta Laussonne: crvena jarebica. Kaže se da je posebno otporna na ekstremne klimatske uslove. „Ima je, na primer, u Andaluziji. Vodu dobija iz rose. Stigla je čak do Škotske. Ima veliku sposobnost prilagođavanja. Ne sreće se u usevima, već pre na obroncima, na pomalo divljim mestima“, komentariše Georges Hallary, predsednik udruženja Petit gibier 43.

Patuljaste kokoške kao majke usvojiteljke

Dvostruko gnežđenje (dva gnezda na kojima leže oba roditelja) takođe govori u prilog njenom naseljavanju. Jedno zapažanje: ona je trenutno slabo prisutna u departmanu Haute-Loire. Otuda eksperiment koji su pokrenuli veoma motivisani stanovnici mesta Laussonne: svake godine, tokom tri godine, Acca i Petit gibier 43 odlučili su da kupe 200 pilića i da ih daju na odgajanje patuljastim kokoškama.

Thomas objašnjava pristup: „Jednodnevne piliće primili smo prošlog juna i dali smo da ih usvoje patuljaste kokoške u sanduku sa otvorima. Prednost je to što se nalazimo u lovnom rezervatu i u centru opštine. Kokoška ih uči da se hrane pšenicom, obogaćenom hranom, crvima crnih muva, da se zaštite od nevremena i predatora. U početku je sanduk zatvoren, a zatim postepeno male jarebice odlaze u obor za privikavanje i uče da postanu samostalne“.

Od 200 jarebica, 110 jedinki je preživelo i do sada je prstenovano. Thomas i članovi Acca smatraju ovaj prvi rezultat ohrabrujućim. Tokom avgusta, jata od 12 do 18 jedinki premeštena su na različita mesta na teritoriji opštine. Kokoška je otišla sa pilićima u prihvatni obor. „Tokom celog dana jarebice otkrivaju svoju teritoriju i uveče se vraćaju da spavaju sa svojom majkom usvojiteljkom, zaštićene od predatora“, svedoči Thomas.

Odstrel ptica ostaje moguć, ali je ograničen na tri jedinke godišnje po lovcu.

Georges Hallary naglašava: „Ono što je danas važnije od odstrela jeste pre svega rad psa i povezanost sa njim. Kada imate psa koji napravi sjajan stoj, zadovoljni ste“. Posle zatvaranja lova na jarebice krajem godine, biće napravljen prvi bilans eksperimenta, a zatim će doći vreme prebrojavanja na proleće.

Ovaj eksperiment, jedinstven u departmanu Haute-Loire, bio je predmet tripartitnog sporazuma između udruženja Petit gibier 43, Acca iz mesta Laussonne i federacije lovaca za tri probne godine. Federacija pruža finansijsku podršku za izgradnju sanduka za uzgoj i ishranu ptica. Finansiranje 200 pilića svake godine preuzimaju Petit gibier 42 i Acca iz mesta Laussonne.

Potpis ispod fotografije jarebica (str. 7): Prvi rezultat unošenja crvene jarebice u mestu Laussonne je uspešan. Treba sačekati sledeća prolećna prebrojavanja.

Obilje prepelica ove sezone

Već skoro 15 godina federacija lovaca departmana Haute-Loire učestvuje u nacionalnom praćenju brojnosti gnezdećih prepelica. Ova mala ptica selica beleži velike oscilacije brojnosti. Ove godine, bilo na departmanskom, nacionalnom ili evropskom nivou, zabeležen je veliki broj mužjaka koji se oglašavaju pevanjem.

U okviru ovog praćenja, u departmanu je uhvaćeno i prstenovano više od 50 prepelica. U slučaju odstrela prstenovane ptice, federacija traži od lovaca da tu informaciju dostave njenoj tehničkoj službi. Prstenovanje omogućava sticanje zanimljivih saznanja o populacijama ptica, neophodnih za upravljanje njima. Od lovaca se traži da sav svoj odstrel evidentiraju u aplikaciji Chassadapt. „Precizno poznavanje odstrela ključni je element racionalnog upravljanja vrstama“, navodi federacija lovaca. Za prepelicu, divlju grlicu, kao i za patke, vrste koje podležu adaptivnom upravljanju, evidentiranje odstrela u realnom vremenu u aplikaciji Chassadapt je obavezno.

Potpis ispod fotografije fazana (str. 7): Za ovo prvo masovno puštanje prednost je data soju fazana poreklom iz stare linije, veoma bliskom divljoj ptici.