Enciklopedija divljači
Divlja patka
Anas platyrhynchos (Linnaeus, 1758). Najrasprostranjenija plovuša severne hemisfere, u lovačkom jeziku poznata i kao „divlja patka“. Mužjak u svadbenom ruhu nosi zelenu glavu i beli okovratnik, ali leto provodi u eklipsnom perju; predak je većine domaćih pataka.
Ne treba je mešati sa drugim plovušama iz roda Anas, poput patke čegrtaljke (Mareca strepera) ili patke lastarke (Anas acuta): kod svadbene divlje patke mužjak se prepoznaje po metalno zelenoj glavi, belom okovratniku i žutom kljunu. Domaći oblik ove vrste, Anas platyrhynchos domesticus, obuhvata većinu rasa dvorišnih pataka; on se razlikuje od pižmene patke (Cairina moschata), koja je zasebno pripitomljena u Americi. Za naše ptice iz uzgoja pogledajte naše patke.
Opis i polni dimorfizam
Divlja patka je plovuša srednje veličine, duga 50 do 65 cm, sa rasponom krila od 80 do 100 cm i masom reda 0,85 do 1,5 kg.[2][9] Vrsta pokazuje izražen polni dimorfizam u vreme parenja. Mužjak — u lovačkom jeziku „malart“ ili „malard“ — odmah se prepoznaje po prelivno metalno zelenoj glavi i vratu, odvojenim od smeđe-kestenjastih grudi tankim belim okovratnikom; kljun je žućkastozelen, telo sivo sa finim valovitim šarama, a dva mala crna repna pera uvijaju se u kovrdžu.[2][9] Ženka, „plovka“, je pegave žućkastosmeđe boje koja je maskira na gnezdu, sa narandžastim kljunom umrljanim tamnim.[2][9] Oba pola dele jedan odlučujući znak, vidljiv i u letu i u mirovanju: krilno ogledalce, ili speculum, traka blistavo plavo-ljubičastih pera obrubljena dvema belim prugama na zadnjem delu krila.[2][9] Upravo to belo obrubljeno ogledalce razlikuje divlju patku od drugih plovuša roda Anas.
Taksonomija i etimologija
Vrstu je opisao Carl von Linné 1758. godine, u desetom izdanju dela Systema Naturae, pod imenom Anas platyrhynchos — kombinacija koja ostaje važeće ime i protonim, bez zagrada oko autora jer vrsta nikada nije menjala rod.[3][5] Ime roda Anas je latinska reč za „patku“; epitet platyrhynchos potiče od grčkog platús, „širok, plosnat“, i rhúnkhos, „kljun“: doslovno „ploskokljuna“.[3][5] Divlja patka pripada redu Anseriformes i porodici Anatidae, koja obuhvata patke, guske i labudove; ona je tip roda Anas, roda plovuša ili „gacalica“.[3][4] Njeno francusko ime je novije: „colvert“, složeno od „col“ (varijanta reči za „vrat“) i „vert“ („zeleno“), javlja se u rečnicima tek sredinom XIXog veka — oko 1866 — u aluziji na zelenu glavu mužjaka; ranije se govorilo uglavnom o „divljoj patki“, a mužjak je ostajao „malart“.[6][16] U lovačkom jeziku divlja patka je uostalom ostala „divlja patka“ par excellence.[16]
Svadbeno perje, eklipsno perje i mitarenje
Ciklus perja divlje patke je spektakularan. Od sredine jeseni do proleća mužjak nosi svoje svadbeno ruho — zelenu glavu, beli okovratnik — koje služi da zavede ženke i da se parovi obrazuju već zimi.[7][9] Ali čim se razmnožavanje završi, u leto, ono ga zamenjuje mnogo tmurnijim „eklipsnim perjem“, smeđim i pegavim, koje ga čini gotovo istovetnim ženki i maskira ga u periodu kada je ranjiv.[7][9] Jer ovo mitarenje pokrivnog perja prati sasvim osobito mitarenje letnog perja: za razliku od većine ptica, koje svoja zamašna pera menjaju jedno po jedno zadržavajući uvek sposobnost letenja, Anatidae — patke, guske i labudovi — gube ih sva istovremeno.[8] Divlja patka tada postaje potpuno nesposobna za let tokom otprilike tri do četiri nedelje, dok krilna pera ponovo ne narastu; tokom tog perioda zvanog eklipsa, drži se skrivena u gustoj vegetaciji močvara i beži plivanjem.[7][8] Mužjaci često napuštaju ženke da bi se mitarili u grupi na sigurnim vodenim površinama. Svadbeno perje se potom obnavlja u jesen, pre sezone parenja.[7][9]
Istovremeno mitarenje zamašnih pera
Kao svi Anatidae, divlja patka odjednom gubi sva letna pera, a ne jedno po jedno.[8]
Rasprostranjenost i delimična migracija
Divlja patka je jedna od najšire rasprostranjenih vodenih ptica na planeti: njena oblast gnežđenja pokriva gotovo celu severnu hemisferu — takozvana holarktička rasprostranjenost — od Islanda i Evrope preko umerene Azije, i od Aljaske do ostatka Severne Amerike.[1][15] Pored toga, uvedena je u Australiju, na Novi Zeland i na mnoga ostrva.[1] Vrsta je delimični migrant: najsevernije populacije, koje tera mraz, zimi silaze na jug — sve do Severne Afrike, Bliskog istoka, Indije ili juga Kine —, dok su one iz umerenih područja, kao veliki deo zapadne Evrope, uglavnom stanarice.[10][14] U Francuskoj se stoga rezidentnim gnezdaricama divljih pataka zimi pridružuju brojni zimovnici pristigli sa severa i istoka Evrope.[4][14] Ta gipkost — sposobnost da ostane na mestu tamo gde voda ostaje otvorena, a da migrira tamo gde se ledi — jedna je od osobina koje objašnjavaju uspeh i brojnost vrste.[10][14]
Stanište i ishrana
Divlja patka nastanjuje gotovo sva slatkovodna ili boćata vlažna staništa sa slabim tokom: bare, močvare, jezera, spore reke, lokve, jarke, pa i gradske vodene površine, gde se savršeno prilagodila prisustvu čoveka.[2][4] To je plovuša, ili „gacalica“: hrani se pretežno na površini i uz delimično uranjanje tela, glave i prednjeg dela pod vodom a zadnjice uzdignute ka nebu — karakteristično „prevrtanje“ —, ne roneći potpuno.[2][10] Njena ishrana je izrazito sveždera i oportunistička: semenje, vodene trave, žir, poljoprivredna zrna, ali i insekti, mekušci, crvi, mali rakovi, punoglavci i mlađ riba, pri čemu životinjski deo dobija na značaju kod ženke tokom nošenja jaja i kod pačića u rastu.[2][10] Ta odsutnost prehrambene specijalizacije, uz njenu toleranciju prema čoveku i migratornu gipkost, čini divlju patku jednom od najprilagodljivijih i najbrojnijih pataka na svetu.[1][10]
Razmnožavanje i gnežđenje
Parovi se obrazuju već u jesen i zimu, uz udvaračke igre u kojima se mužjaci u svadbenom ruhu nadmeću.[9][10] Ženka sama pravi gnezdo, najčešće na tlu, u gustoj vegetaciji uz vodu, ponekad i dalje, čak i u visini; to je jednostavno udubljenje koje oblaže travom, a kako nošenje jaja odmiče, i gustim paperjem iščupanim sa sopstvenih grudi.[4][9] Leglo obično broji 8 do 13 jaja, izuzetno i više, zelenkastobele boje.[4][9] Inkubacija, koju ženka obavlja sama, traje otprilike 27 do 28 dana; za to vreme mužjak postepeno gubi interesovanje za leglo i odlazi da se mitari.[9][10] Kao kod većine plovuša, sva jaja se izlegu za jedan ili dva dana, što omogućava plovki da odmah povede celo leglo ka vodi.[9][10]
Potrkušci i rano razvijeni pačići
Pačići divlje patke su potrkušci i rano razvijeni: pokriveni žutim i smeđim paperjem, otvorenih očiju, napuštaju gnezdo i prate majku u vodu već u prvim satima nakon izleganja.[9][10] Sposobni da plivaju i da se sami hrane gotovo odmah — pre svega beskičmenjacima bogatim proteinima —, ipak ostaju pod vođstvom i nadzorom plovke, koja ih vodi i još ih grli noću i po lošem vremenu.[9][10] Prvi put polete sa oko 50 do 60 dana, kada se letno perje razvije.[9][10] Taj rani razvoj u suprotnosti je sa razvojem ptica gnezdara, koje se rađaju gole i slepe u gnezdu; on je prilagođenost životu na vodi, gde neposredna pokretljivost štiti od grabljivaca.[10] Smrtnost pačića ipak ostaje visoka, što se nadoknađuje veličinom legla.[4][10]
Domaći oblici i hibridizacija
Divlja patka je predak gotovo svih rasa domaćih pataka, svrstanih pod imenom Anas platyrhynchos domesticus — od teške pekinške patke, odabrane zbog mesa, do vitkog indijskog trkača nosilje, kao i patke iz Ruena ili dvorišne divlje patke.[11][12] Odavno pripitomljena u Evroaziji, spada među prve ptice koje je čovek uzgajao.[11] Veliki izuzetak je pižmena patka (Cairina moschata), potekla od druge, američke vrste i zasebno pripitomljena u Južnoj Americi; ukrštanje pižmene patke sa ženkom divlje patke daje mularda, sterilnog hibrida koji se u velikoj meri uzgaja zbog mesa i masne jetre.[12] Divlja patka se uostalom vrlo lako ukršta sa drugim divljim vrstama roda Anas i sa domaćim patkama vraćenim u divljinu, dajući često zbunjujuće prelazne jedinke.[11][12] Ta jaka sklonost ka hibridizaciji, u sprezi sa masovnim puštanjem ptica iz uzgoja, izaziva strah od „genetskog zagađenja“ divljih populacija.[11][13]
Vodena divljač i lovački lâcheri
Divlja patka je najlovljenija vodena divljač u Francuskoj, gde sama čini najveći deo odstrela „divlje patke“; na državnom nivou svake sezone se odstreli više od milion divljih pataka.[13] Njen lov se praktikuje naročito iz čeke ili u pokretu uz močvare i bare. Da bi se izdržao taj pritisak i naselili tereni, vrsta je predmet velikih lâchera ptica uzgojenih u zatočeništvu: u Evropi se svake godine pušta nekoliko miliona uzgojenih divljih pataka.[13] Upravo ti lâcheri podstiču raspravu o hibridizaciji i „genetskom zagađenju“ istinski divljih pataka, kao i o merama opreza pri vođenju uzgoja i izboru sojeva.[11][13] Sa stanovišta zaštite, vrsta ostaje svrstana kao Najmanja briga (LC) po IUCN-u, sa ogromnom i stabilnom svetskom brojnošću — status vrlo različit od onog kod divljeg kunića, divljači koja je Ugrožena u svom izvornom području.[1]
Prva vodena divljač
Više od milion divljih pataka odstreljeno svake sezone u Francuskoj: „divlja patka“ lova.[13]
Masovni lâcheri
Nekoliko miliona uzgojenih divljih pataka pušta se svake godine u Evropi za lov i naseljavanje.[13]
IUCN status
Najmanja briga (LC): svetska brojnost ogromna i stabilna.[1]
U GIBIS-u
GIBIS je uzgajalište divljači smešteno u Chatte, u Isère-u, od 1951. godine. Divlja patka se ovde uzgaja za naseljavanje terena i za lov: proizvodnja je predstavljena na stranici naše patke, vođenje uzgoja na stranici naš uzgoj, a načela operacija jačanja populacija na stranici naseljavanje. Ovaj enciklopedijski članak ostaje nezavisan od tih stranica: on dokumentuje divlju vrstu, njenu biologiju i status, bez komercijalne namere.
Porodično uzgajalište od 1951.
Proizvodnja pernate divljači i sitne divljači u Chatte, u Isère-u.
Uzgojena divlja patka
Životinje namenjene naseljavanju i lovu: pogledajte stranicu naše patke.
Naseljavanje
Operacije jačanja populacija detaljno su opisane na stranici naseljavanje.
Reference
- ↑BirdLife International, « *Anas platyrhynchos* » (procena 2019), *The IUCN Red List of Threatened Species* 2019 : e.T22680186A86020946 — kategorija : Najmanja briga (LC), iucnredlist.org, consultée en 2026.
- ↑Wikipedia / Wikipédia contributors, « Mallard » i « Canard colvert », *Wikipedia* / *Wikipédia* — opšti pregled (morfologija, rasprostranjenost, ishrana, ponašanje), potkrepljen primarnim izvorima navedenim u nastavku.
- ↑ITIS (Integrated Taxonomic Information System), *Report: Anas platyrhynchos* Linnaeus, 1758 — klasifikacija i autoritet, itis.gov, consulté en 2026.
- ↑MNHN & OFB, Inventaire national du patrimoine naturel (INPN), fiche *Anas platyrhynchos* Linnaeus, 1758, inpn.mnhn.fr, consultée en 2026.
- ↑Linné C., *Systema Naturae*, 10ᵉ éd., Stockholm, 1758 — originalni opis pod imenom *Anas platyrhynchos* ; etimologija *platyrhynchos* (grčki „ploskokljuna“).
- ↑« Colvert », CNRTL, *Trésor de la langue française informatisé*, i *Grand dictionnaire universel du XIXe siècle* (Larousse) — složeno od „col“ i „vert“, zabeleženo oko 1866, consultés en 2026.
- ↑Drilling N., Titman R. & McKinney F., « Mallard (*Anas platyrhynchos*), Plumages, Molts, and Appearance », *Birds of the World*, Cornell Lab of Ornithology, birdsoftheworld.org — svadbeno perje, eklipsno perje i kalendar mitarenja, consulté en 2026.
- ↑Hohman W. L., Ankney C. D. & Gordon D. H., « Wing molt and the flightless period in dabbling ducks », i Fox A. D. et al. o istovremenom mitarenju zamašnih pera kod Anatidae — period nesposobnosti letenja od 3 do 4 nedelje, ornitološki časopisi, consultées en 2026.
- ↑Cramp S. & Simmons K. E. L. (dir.), *Handbook of the Birds of Europe, the Middle East and North Africa (The Birds of the Western Palearctic)*, vol. I, Oxford University Press, 1977 — biometrija, biologija razmnožavanja i mitarenje divlje patke.
- ↑del Hoyo J., Elliott A. & Sargatal J. (dir.), *Handbook of the Birds of the World*, vol. 1 (Anseriformes), Lynx Edicions, Barcelone, 1992 — stanište, ishrana gacanjem, migracija i razmnožavanje.
- ↑Zhou Z. et al., « An intercross population study reveals genes associated with body size and plumage color in ducks », i radovi o poreklu domaćih pataka — divlja patka, predak većine rasa (*Anas platyrhynchos domesticus*) i hibridizacija, recenzirani časopisi, consultés en 2026.
- ↑Wikipedia contributors, « Domestic duck », « Domestic Muscovy duck » i « Mulard », *Wikipedia* — pižmena patka (*Cairina moschata*), zasebna domestifikacija i mulard, potkrepljeno živinarskom literaturom, consultés en 2026.
- ↑Office français de la biodiversité (OFB) et Fédération nationale des chasseurs, fiche « Canard colvert (*Anas platyrhynchos*) » — vodena divljač, odstreli, lâcheri uzgojenih divljih pataka i genetsko zagađenje, ofb.gouv.fr, consultée en 2026.
- ↑Guillemain M. & Elmberg J., *The Mallard: Biology and Management*, kao i francuske studije prstenovanja (OMPO/OFB) — delimična migracija i zimovanje divlje patke u Francuskoj, consultés en 2026.
- ↑Drilling N., Titman R. & McKinney F., « Mallard (*Anas platyrhynchos*), Movements and Migration », *Birds of the World*, Cornell Lab of Ornithology, birdsoftheworld.org — holarktička rasprostranjenost i status delimičnog migranta, consulté en 2026.
- ↑Cabard P. & Chauvet B., *L'étymologie des noms d'oiseaux*, i *Noms français des oiseaux du monde* (Université de Sherbrooke) — „malart“ za mužjaka i „divlja patka“ u lovačkom jeziku, consultés en 2026.
Pogledajte i
Galerija
Pogledajte i
Pitanje o divljoj patki?
Ovaj članak deo je GIBIS-ove enciklopedije divljači, uzgajivača u Chatte (Isère) od 1951. godine. Za pitanje o vrsti ili o našim životinjama, tim odgovara telefonom ili e-poštom.